Rakić, Milan, 1876-1938

V. Rakić Milan 62:83. 2“ 2. — Постанак Ракићевог псев- донима 7. најбоље показују ова два исказа: а Пишчев исказ: „По свршеној Великој ·-школи отишао сам у Париз. Ту сам отсео у Вџе Сакгдтпа! Кетоте бр. 71. У том пансиону било нас је двадесетак младих људи и девојака. Тако је са мном био Коча Кумануди, Јо- у Ракић, Милан | ва Вучковић, посланик у Брислу, ' Живко Спасојевић, професор У- · ниверзитета. Цео пансион је.у то | време био одушевљен Вагнерија- | 7 Једног дана решимо <е из ду- га времена да приредимо као У Танхојзеру један сопсоцга рови- аче, с том разликом што се неће певати већ писати. Одмах изабе- ремо за судију Кочу Куманудија, а ја, неки Руси и Вучковић под~ несемо своје радове. Ето како су постала моја прва три сонета ко-~ ја ће касније бити штампана у Српском _ књижевном гласнику. Како је међу нама било људи ко- ји нису разумевали српски, то је Коча преводио. Чини ми се да се никад нисмо више -смејали мего · тог дана. Међутим, поред свег смеха, Коча није уништио сонете, већ их је просто задржао за себе. Што се мене тиче, ја сам ускоро потпуно заборавио на њих. Неко- лико година касније пожали се Богдан "Поповић Кочи да нема песама за свој С. к. гласник. Коча му одговори да он има: —— „Само не знам хоће ли човек пристати да му се објави“. — „Па питајте га“. Ја сам пристао под условом да се штампа без потписа. Богпшан џ ! | | | | | | | | ' 48, “e. AA, Z. — IIocraHag PaguheBor rceB- noHMMa Ž. najOojbe noka3yjy oBa mnBa Megana: a InThurwem MeKa3?n: „Io CRpirieHoj BeJnnMKoOj ·IHKOnM OTMIHGAO caM y IIapM3a. Ty caM omvrceo'y Rue Cardinal Lemoine 6Gp. 7Tl1. y TOM adaHcMOHy GmmMmo Hac je mnBaneceraK MJIAJUMX JBy/UL M MenojaKa. 'Fago je ca MHOM GMo Koua KyManyXM, JO- L Paguwh, Muanagj i Ba ByukKoBMBbh, HocmaHMEK y EBpMcMy, ŽRMBEKO Cnacojenhb, mpodbecop 9- ı BHBep3HTeTa. Ileo maHcMOH je.y TO | speve SMO oOyIreBJben BaruepuHja- |_'BE JenHor MaHa DeImMMO Ce M3 J~ ra BDeČMeHa Ma MIDMpe,MMO KaO y Tanxojnepy jemnt concours poeti- que, Cc TOM Da3JMKOM LlITO ce Hehe meBarM nehb mMcarn. OnMax Mđ3aOe- peMo g3a cymMjy Kouy Kymasnyyauja, a ja, HeKM PycM4 M ByukoBMh IIONMX-~ HeCeMO CRBOje pajioBe. Ero KaKo Cy mocrama Moja IpBa TpM COHeTa KO- ja he acHuMje Or urraMuaMa y CpHCROM KEMIMJŽREOBHOM | FJIACHMEKy' Kago je Meby HaMa OMIMO J5y,UM KO- jHM HHCy pas3yMepBajaM CDprcKkM, TO je Kovua ripeBonMo:· UGumM MAH ce ma ce HHKaJI HMCMO BHMiHe CMejajlnM Hero i TOr. naga. MebyTMM, Hopemn CcBer cMexa, Koua HuHje yHMIIHITMO COHeTEe, Beh mx je rpocro SGamp>kao sa ceĐe. Ilro ce Mene THue, Ja CaM YyCKODpo goruyHo SsaBopanswo Ha H-MX. HeRO- HMKO romMHa KacpHMje Hožamn CE Bornan MionosmsMh KoumM na HeMa nmecaMa 3a cBOj C. K. rnacCHHK. Koua My OJ)rOBOpHM ma OM MMa: -— „Cao He 3HaM XORCZ JUL MOBEOK IIpHMoenTa? Ma My ce ooGjanM“. — „IIa nmrajtre ra“. Ja caM IIipMcCTaO NOJL yCMOBOM wa ce mraMmnma Gea aorunca. BorgaH i \ | | | | \ l i | \ #.&

Rakić Milan bu Mr. isM. 4288. 1-2 ГДЈЕ: расле 6 Уредников и ска з: „На једном путовању у Загреб са мојим париским пријатељима д-р Живадиновићем и д-р Кумануди- јем, овај последњи извадио је из џепа две песме и понудио ми их је за Српски књижевни гласник, чији сам уредник био У ото вре- ме. Песме нису биле потписане. Прочитавши их, био сам опет из- ненађен. Песме, два сонета, биле су врло добре, изнад обичних при- лога: који пролазе кроз руке уУ- редника... Упитао сам: „Чије суг Извесно неког француског Бака, који је много читао француске песме средине ХЕХ века, нарочито Парнасовце. Ко јегг — „Не моту да кажем“, био је одговор... Тре- "ба знати да је У оно доба, Српски књижевни гласник био оштар 0- позициони часопис, и сви смо У Уредништву пазили кога. ћемо примити као сарадника. Стога сам __рекао да морам знати Е о је писац | пре но што бих та два сонета мо- гао објавити у Гласнику. Одгово- рено ми је да писац никако не жели да му се зна: име; али су ми оба пријатеља у исто време зајамчила да је писац потпуно исправан човек. Јемство је прим- | љено као пуноважно; и тако сута два сонета, „Сурово ће време на- ша дела стрти“ и „Целивасмо га у лице и чело“, изашла под зна- ком „2“, у броју од 16 марта 1902; — У истом броју је изашао одло- мак Домановићеве „Страдије“. С 2) а, #22 4. 6474. /-2 7673 lisa 6 ŠID GNEHMKOB HIC Rra dd: „Ha jeHOM TiyroBaM»y y Sarpe6 ca MOJMM IaDMCEKMM rip jaTemzMMa J-D ŽRK MBajmHOBHBeM M n-p KyMaHy;M~- jeM, OBaj IHOCJIPMISHM M3Bamao je #M3 uemna NBe HeCMe M IIOHyMO MM MX je sa CpHcKM KH.MJREBHMH TJIBCHMK, HHMjJM CaM yDpe)HMERK GMO y OTO Bpe- Me. IIlece HMCy Gume om?HMcCaHe. IIpouMraBmm x, GMO CaM omen HM3- HeHabe· ITecMe, sa coHeTa, OGmMyune Cy BpJO MNODpe, M3HaJL ODMUHMX IIpM- mora: Koj mpomas3e Kpoš Dpyge y- penppMka·.. Varao caM: „dvuje cy? MH3BecHoO HeKor dDpaHIycKor baka, KOJM je MHOTO MTaO dopaumuycke HecMe cpemMHe XXL sega, Hapouro IIapHacoBme. Ko je“? — „He Mory na KažceM“, OMO je orOBop... Tpe- · Ga sHarM ma je y OHO NoDa, CprnckM | KEĐMJRĆBHM PJIACHMEK GMO orrTap Oo- IIO3HMILMOHIHM MaCOIIMC, M CBM CMO y S pDenHMIITBy | naš3sMnM «Kora. BeMo TIDMMMTHM Kao capanHMKa. Crora caM _ pegKao a MODpaM S5HaTT Te O Je IHIĆaT npe HO ırrTO OMx na MBa coHeTa MO- rao oDjaBMTHM y TyracHMRy. OJUTOBO~ peHo MM je ma rMCaIL HMRaKO He tema na My ce SHa. MMe; anM cy MM ODa „wmpsMjarema y MCTO BpeMe s3sajaMuznma ma je IMMCaIL IIOTIIyHO HMcrpaBaH HOBeK. JeMCTBO je IHIDMM- | JbeHO KaO IIyHOBa3XHO; HM ao Cy Ta MBa coHeTa, „CypoBo he speMe Ha- ma nema crprM“ M „IlemMnacMo ra » mMme M aenmo“, Mnaamina TOM 5Ha- KOM „Z“, y OGpojy on 16 MaDTa 1902; — X MCTOM Opojy je mMsamao OJUJIO- MaK JloMaHonmMhbene „Crpamnje“. ( 2) A: 44; 46%

Rakić Milan Žušh, 1-2V6 M. u. већ. 123 2 „сарадник жне другом дине , „Долап“; и вим шири ском вић у Бе по два месеца часова дугог очајања _бра „Туга“; — и мени дође час-да мрети треба све с потписом не године дана био се пристанак Ракићев нове песме — новог песника који се родио срп- ХРУПТ, 304 3) 5“ даљим ШРИА, аут ми Ри и иди “#7. A/V ” „ Capa)HMEK He JDyTOM mMaHe , „flonman“; 7 BMM 1D CHRKOM BMB y a Ho mpBa Mecema wacoBa MyTror OMajarba .-6pa „Tyra“; —- M MeHM Mobe wac -na MperM Tpeoa CBe C HOTTIHMCOM He romMHe maHa SaMo ce HpmMcraHMag PagmwMheB HOBE IIČCMP -— HORBOT IecHMKa KOJM Ce DOJUMO CDI XLVIII, 304 3) a a/6e 760 ta: a HIC, SME „di _—r—

Rakić Milan M. (1876-1938) Ratan Von Voj t. M. B.POvi6 I č87 ZI 1898 Nefeno Bč6no (20). Ioo (27). ee. (Z77 I. D. L. Tudt 19574-2 Aa. Nuk део! феа 4 (ре пр) 6 ван Б РАКИЋ, Милан М. ј | 5 Р. — Песме у СКГ Х, 1903: · Искрена Песма (40), Коб (41). _ деш. ССКГ |: 8. ~ “ 6207. а ,44 SĆaace Aečax “ 88: 70) MA | PAKMP, Muanag M. i : - P. — Ilece y CMKPF X, 1903: HckpeHa deca (40), Ko6 (41). . eu. CCKT I: 8. i. i Ar 777 a „2

Pakut, Mićeran Z. - Pakut Muran j Cpuekoki konijeebnok Rhaemuko M. Ruevnti . Lgau gusato uj ueusspnje evaeo Špbarvekii ogubca. Apegolankotla ( (1852 b) vviedločanstić ( 1882 br, 19 мафив . Ила А #.. бој (лан у РЕЋ пара Пар 791. Га рам 67 | | ; М Вешшоиј ; бди а из пови р МАГЉ Мр р вау 16 РТА о 792. пе иве, / /73 5 , , , „AZ eĆ , VA 40 4 ŽŽ a {od duaea vak avt A.) Mlaka e . | ; . reef : qa Zeko (1 Or PLATA e LAZA 00 PR. _ “fa A e / 72 6 i ; :