База српских псеудонима и шифара српских писаца настала је у циљу повезивања псеудонима са физичким ентитетом који се крије иза њега, јер је питање ауторства један од основних истраживачких задатака библиотекара.[1]
Основу ове базе чини дигитализовани лисни каталог разрешених псеудонима српских писаца који се чува у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду, а у процесу његове дигитализације коришћене су напредне технологије које су омогућиле не само прелиставање и читање дигиталних слика, већ и претварање скенираних листића у претражив електронски текст, а тиме и претрагу и екстракцију ових вредних информација.
Садржај дигитализованог корпуса је повезан са већ формираним записима у нормативној датотеци личних имена CONOR.SR како би се повећала видљивост ових података, обогатила нормативна датотека, те добили релевантнији резултати претраге.
Пратећи структуру интерног каталога псеудонима, дигитализовани материјал је подељен у 37 датотека. Дигитализовани листићи разврстани по словима абецеде (30 слова српске абецеде уз додатак слова W) смештени су у 31 датотеку, док се у осталих шест датотека налази материјал из седме кутије интерног лисног каталога, тј. корпус упутних листића који се односе на накнадно разрешена анонимна дела и псеудониме дате у виду бројева, симбола и шифара, грчких слова или слова на старој ћирилици.
