
-.
Sr
2
a
o
a
D.
a
(
L. Š.
]
L.
Š
a
D. g
S. 2
L. I
R.
co
3
Ž.
- D Š
G. D. I.
S. Š.
S.
S.
D. .
č 3
S. L.
R.
3.
bu
D
r. a
S
2
.
u
S.).
SZ.
R.
c
L.
2.
D
c
R.
L.
2.
-m
SiC
Sa.
a
a
-a
(.
i
R
IŠ
Si
. S)
as
(
3 A
S. o
Sa.
a
Š.
--
D --
E. ž.
a
i
1.
S. Š
L
S L.
b
SZ
Š
S.
D
a --
ki
R
.
3
S
n
r. 1
Li
S. Š.
Su.
7a 4 s9. - 77i- 19
3.
4
S Š.
S
F
S. L.
S
Š
L
Š.
.
D.
Jig
S.
L.
19
S.
S
I. cu
Š.
I-dri
9 i
--
2 Sx
D
A. 1
D. L
. 59 2
D. OD L
n S
L
D
Sa
D. L
- s.
z. C
Z
Sa
F. s 2
Sa
S
5 10. d
Š.
5rj
1
3.
L.
EŠ. Š
3.
as
3.
3
S. a
d
E Š.
(F
2
Š.
D. a
L
9
L. V.
2
a
Saroa
(
mi
S.
(
č. Š
--
Sa.
-a.
2
Š.
2.
1
(
S
5. R.
--
Š.
S
L.
Sili
S R.
2.
co
Si
u, a. 1
S.
S-L
9
va
Š.
-o. ž
D
ra
R. Š
D. C
Ss
a
L.
. in
D
R.
i
as
Š
i
2
2
Š
a
x
Sa. a
X.
na
D
ci
1 3
3 2
L.
R.
2 s8
-. D
S
9
I 9.
Š
a u D.
L.
Lo
-i
3
(
r 1
Sr. Š
S. s
S
o.
n
i
S
S
a
. S
S
Š.
L.
D19
S. B.
Li
-
2
D
D. II 2
R.
su 9
-a.
Su C
-
a
2
L. Š
3a
733-si
E Z
i
S
--
FI. RI
S Š
D
a
--
M. --
RS Š
3
i
-9
D
1.
Sa. ž.
Sa D
D.
(
?. 9 99
D. S
Š
- D.
a Su
a. . D. 3 2
B. n
S. am
Š.
D. x
9
L
St. pa i 2
1. 9 S 2 I 2-, 2
vdso
ПИХУХА РАВЈУВРЕЈВЕГЋ мм иња
Х Књижевник Никанор Грујић (1810.
—1887., на слици), чија се 150-годишњица
рођења навршава ове године, своје прве
стихове потписивао је само именом „Ми-
лутин“. Међутим убрзо се појавио још
један стихотворац који је своје стихове.
потписивао такође као „Милутин“, па је
Никанор узео псеудоним „Срб-Милутин“
(објавивши ово у „Србском народном
листу“ 1840. године), за разлику од „Ми-
„лутина“, који је у ли-
тератури остао дуго
; анониман, недешифро-
ван. Светислав Вуло-
вић у своме списку пе-
всника „предбранковске
епохе“ зна: о овом Ми-
лутину сем имена само
толико да је умро „ве-
ома млад“. То је био
Милутин „Арс. Поповић,
; брат Павла Арс. Попо-
вића (1812.—1849.), књижевног радника,
новинара и првог позоришног критича-
ра у Срба. Рођен у Башахиду, у Банату, |
свршио је филозофију у Пешти, као је-
дан од првих текелијанаца, које је сам
Сава Текелија, још за свога живота,
1838., изабрао. Способан новинар, радио
је најпре у уредништву пештанских срп-
ских новина др Теодора Павловића, и
Павловићевог књижевног часописа „Срб-
ски. народни лист“. Потом је прешао: у
Београд, за помоћника уредника „Срб-
ских новина“. Умро је пре 1848., одиста
„веома млад“ (и то помрачена ума, као
и. Његов шеф Теодор Павловић).
MH R (AR)VAPAJRR/RA ov RZ
» KuuxeBHMk Hukauop Tpyjuh (1810.
—1887., Ha caHup), uHja ce 150-ronamm»Hia
pobemwa HaBpimaBa OBe rOJHHe, CBOje HDBČ
CrHXOBe noOTHHCHBaO je CaMO HMČHOM „MgB-
nyrTMH“. MebyrHMM yOp3o ce nojaBHO job
jemaH crHxoTBOpau KOjH je cCBOje CTHXOBC"
noTnHcHBaoO TaKobe KaO „MunyTHH“, na je
HukaHop y3eo nceyhlOHHM „Cp6-MnayTHH“
(o6jaBHBUIH OBO,.y „CpOGcKOM „HapOoO/HOM
nacry“ 1840. ronHHe), 3a pa3nHKy OJI „Mu-
„nayrTHaHa“, KolH je y MH-
TepaTrypH ocrao yro
- aHOHHMAaH, HeAmemiH(bpo-
BaH. CnperTHcmaB Byao-
BHh y CBOME CHHCKy He-
ŠCHHKa „IpenGpaHKOBCKE
enoxe“ a3Ha: O OBOM Mu-
NyTHHy CeM HMeHa CaMO
TOMHKO Ma ie yMpOo „Be-
oMa MMan“. To je GHo
MuunyTuuH ·Apc. HonoBHh,
; G6par IlaBma Apc. Hono-
BHha (1812.—1849.), KHE»H)KĆBHOFT pajiHHKa,
HOBHHADpa H NipBOTr nŽnO3ODHIHHOrF KpHTHUa-
Pa y Cp6a. Poben y Bamaxnjuy, y BagaTyy"
cBpmuno je OpHmo83odHiy y IlemrH, Kao je-
RaH OJL IDpBHX TeKeMHjaHama, KOje „je caM
CaBa TekemHja, jom 3a CBOTrA JHBOTA,
1838., Haa6pao. Cnoco6aH HOBHHaD, DajuHO
je Hainpe y ypenHHIITBy neIuTAHCKHX.CDpN-
CKHX HOBHHa p Teomopa IlaBmoBHha, H
flaBnoBHheBor KHH)XeBHOr uacenHca „Cp6-
CKH HapojuH MCT“, TloroM je npemao v
Beorpan, 8a noMohHHKa · ype)HHKa „Cpo6-
CKHX HOBHHa“. YMpo je npe 1848., oncra
»BeOMa Maj“ (H TO HOMpaueHa yMa, Kao
M MĐeroB med Teonop ITlTaBmopBHh). ·