Jovanović, Mirko
v. 32O185I1 8 220) 79 II 2III čr0 377 [Li I
TtHI--
(ZP8580 ZsB 22, 3t 292I
(02 Ie 5I17Z0o šO8871O08I- Z, Z90 I7II I7)
Što Bcao ošooio8ije 3. ŠZ8I 38877P)
(ZI011077 87Id š18780070707 7777- I80I 307--
(t0-2787II 18778 II7207 27 25 V 777 7 7770-710--
(36P220I 787II O0500O8870-37II8788--
5š0 287 3II720 796190]
. v. 7PPI 38878P)
2880-1930) [07IO 2920, 39-185187-I8L)]
ŠtBoio (čr. 271785-PII88I2t22 I 8720--
118I 7787O603I07 II 2II 7 77I8 174 3 I 1720
Buok, 195244-2
ŠtR6V20
Nčenj gonua je kao mopaspemen
Svvelocu i čniknomepapci 19491
A. Nu
руте, .“ 7, :%2
У. Немирко: Та и ми смо људи'!..
(Братство књ. 14, +Б. 1911). — Пи~
сац је Мирко Јовановић, каснији
професор Богословије у Призрену
(Споменица педесетогодишњег вер-
ско-националног и културно-про-=
светног рада богословско-литерар-
не дружине „Растко: у Призрену
1889—1939, Скопље 1940, 33-чланак ~
проте Ст. Димитријевића: У спо-
го
мен педесеттодишњице дружине о 227 . 79) 2. /“ 4.
„Растко“).
1 Феу уљеве у јр МЗ неба Реге
Фтрећиве 7 Певевн ва 1 Пењи 7
35000 Ć-, 270
Ž. HeMmpgo: Ta M MM CMO J5yJH"..
(BparcrBRo KM. 14,=5. 1911). — TIH-
cau je MMDEKO JobBaHoBMH, KacHMjH
nupodbecop BorocmoBMje y IIpM535peHy
{CroMeHura nenecerorojiuMHiHber Bep-
CRO-HaIUMOHGJIHOT M KyJITyDHO-IIDO-
cBeTHOr pana GorocJOBCRO-JMTeDpap-
He mpyx:aHe „Pacrgo” y TIIpM43peHy
1889—1939, Cgorube 1940, 833=-unanag ~
nupoTe Cr. JmMwMrpaMjepMha: V crro-
~
MeH „zemeceTTOJMIH5MIe ZNPDy3RHHe 2 “O7. “/ Š /f- “<
„PacrTgo“).
700v6 Wxe. SA AM ea O Ve
O ODeđAće Oe Ra ZA e.
